Kraj skrivenim reklamama i komplikovanim pretplatama: EU menja pravila za influensere i internet
Dodajte Kurir u vaš Google izborEvropska komisija predstavila je predlog Zakona o digitalnoj pravičnosti, čiji je cilj da zaštiti potrošače od manipulativnih praksi na internetu. Nove mere usmerene su na situacije u kojima kompanije koriste dizajn internet stranica i aplikacija kako bi korisnike navele da potroše više novca, ostanu duže na platformi ili prihvate usluge koje zapravo ne žele. Posebna pažnja posvećena je takozvanim digitalnim zamkama, uključujući obmanjujuće poruke o ograničenim zalihama i druge metode stvaranja osećaja hitnosti.
Predlog obuhvata i jasnije prikazivanje cena, veću kontrolu nad funkcijama koje podstiču kompulzivno korišćenje platformi i snažniju zaštitu dece. Evropska komisija želi da potrošači mogu da donose odluke na osnovu potpunih informacija, bez skrivenih uslova i pritisaka koji ih navode na kupovinu. Reč je o predlogu koji tek treba da prođe postupak razmatranja u Evropskom parlamentu i državama članicama, pa nova pravila još nisu stupila na snagu.
Beskonačno skrolovanje i automatsko puštanje videa
Jedna od značajnijih novina odnosi se na funkcije koje korisnike zadržavaju na društvenim mrežama i drugim digitalnim servisima. Beskonačno skrolovanje i automatsko puštanje video-snimaka navedeni su kao primeri dizajna koji može da podstakne prekomerno korišćenje platformi. Prema predlogu, korisnici bi trebalo da dobiju mogućnost da isključe takve funkcije, umesto da budu primorani da prihvate način rada koji je unapred odredila kompanija.
Evropska komisija želi da digitalne usluge budu osmišljene tako da ne iskorišćavaju slabosti i navike korisnika. To je posebno važno za decu i mlade, koji mogu biti izloženiji sadržajima i mehanizmima osmišljenim da produže vreme provedeno na internetu. Ipak, predlog će otvoriti i pitanje kako će se utvrđivati koje funkcije predstavljaju štetan dizajn, a koje su legitimni deo korisničkog iskustva.
Jednostavnije otkazivanje pretplata
Komplikovano otkazivanje pretplata jedan je od problema koje EU želi direktno da reši. Prema predloženim pravilima, korisnicima bi trebalo da bude omogućeno da jednostavnije raskinu digitalne ugovore, bez nepotrebnih koraka i skrivenih opcija. Posebno se ističu besplatni probni periodi koji se automatski pretvaraju u plaćene pretplate: kompanije bi morale da podsećaju korisnike pre nego što počne naplata.
Automatska obnova pretplate takođe bi zahtevala svesnu odluku korisnika, umesto da se nastavlja samo zato što je neko zaboravio da otkaže uslugu. Predlog predviđa i lakši pristup stvarnoj osobi u korisničkoj podršci, kako potrošači ne bi bili primorani da sve probleme rešavaju isključivo preko četbotova. Ove promene mogle bi posebno da utiču na striming servise, aplikacije, digitalne platforme i druge usluge koje se naplaćuju na mesečnom ili godišnjem nivou.
Jasnije cene, zaštita dece i stroža pravila
Nove mere odnose se i na transparentnost cena, naročito kod dinamičkog određivanja iznosa za sportske i kulturne događaje. Potrošači bi morali da vide cenu u realnom vremenu, kako bi znali koliko će zaista platiti pre nego što završe kupovinu. Pravila bi obuhvatila i virtuelne valute u video-igrama, kod kojih korisnicima često nije jasno koliko stvarnog novca troše na virtuelne predmete ili dodatke.
Posebna zaštita predviđena je za decu, uključujući ograničavanje mehanizama koji ih podstiču na prekomernu potrošnju. Među primerima su kutije sa nasumičnim nagradama, odnosno loot boxes, i sistemi koji igrače navode da plaćaju kako bi brže napredovali. Predlog takođe uvodi jasnija pravila za influensere, koji bi morali da označe komercijalni sadržaj, uz zabranu praksi kojima se iskorišćava poverenje dece. Nepravedno personalizovano oglašavanje i određivanje cena na osnovu ranjivosti maloletnika takođe bi bili ograničeni.
I kompanijama prete kazne
Uz Zakon o digitalnoj pravičnosti, Evropska komisija predložila je i izmenu pravila o saradnji organa za zaštitu potrošača. Cilj je da institucije brže razmenjuju informacije i efikasnije reaguju kada neka kompanija krši prava korisnika u više država. Komisija bi u velikim slučajevima sa prekograničnim posledicama dobila snažnija ovlašćenja za istrage i direktno izricanje kazni.
Kompanije koje prekrše pravila mogle bi da budu kažnjene iznosom do šest odsto godišnjeg globalnog prometa. Evropska komisija procenjuje da bi predložene mere mogle da spreče finansijske gubitke potrošača od 88,4 milijarde evra između 2025. i 2035. godine, dok se godišnje koristi, uključujući uštedu vremena, procenjuju na 13,7 milijardi evra. Ipak, predlog tek treba da razmotre poslanici Evropskog parlamenta i vlade država članica, a konačan oblik pravila zavisiće od pregovora i usaglašavanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.